Linux kao operativni sistem
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu izmedju hardvera u potpunom smislu te reci i korisnika ili korisnickog softvera. Diskutabilno je u principu, da li rec Linux podrazumeva iskljucivo srz operativnog sistema sa kojime obicni korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopste ne mora da zna da izmedju njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler salje procesoru i onda te signale salje grafickom drajveru koji ih salje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama citljivom obliku) ili Linux podrazumeva samu srz operativnog sistema i sav ostali korisnicki softver koji uz to dolazi. Ja, licno, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux distribucija a da pod terminom Linux podrazumevam samu srz - kernel sistema (sto se podrazumeva u daljem delu teksta).

Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa pocetkom devedesetih godina proslog veka dok je jos uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadasnjih operativnih sistema na postojecem hardveru odn. da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windo*sa i licencama vezanim za tadasnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previse korisna, cak naprotiv, bila je iskljucivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono sto je tada Linus odlucio pokazalo se kao najbitnije u dosadasnjoj istoriji Linux-a pa mozda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inzenjeri iz celog sveta mogli da se pridruze razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono sto je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupacna je svim profilima korisnika od najobicnije kucne upotrebe do veoma zahtevnih istrazivackih centara. Sve to zahvaljujuci volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi sirom sveta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvecih problema Linuxa bila je reputacija postojecih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su vazili za negostoljubive, komplikovane, teske za rukovanje, neprimenjive sa svakodnevnu ne profesionalnu upotrebu. Mala digresija, pominjem termin "UNIX" i "UNIX operativni sistemi", UNIX predstavlja skup standarda koje jedan operativni sisitem mora da zadovolji tako da se onda moze govoriti o UNIX i ne UNIX implementacijama. Medjutim, Linux distribucije, zbog svoje slobodne prirode (svako ko je zeleo mogao je da doda deo softvera koji mu fali) danas sadrze softverske pakete za svaki ukus i namenu, od kompajlera za razne programske jezike, do kompletnog X Window korisnickog grafickog okruzenja i propratnih paketa (razni office, graficki, browser, mail paketi itd.) koji omogucavaju korisniku maksimalno udoban rad i funkcionalnost.

Najbolji dokaz svemu ovome je i prihvatanje Linuxa od strane velikih racunarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell, SCO itd. koje su do skora promovisale iskljucivo svoje operativne sisteme (IBM-AIX, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), a danas nude sirok spektar proizvoda sa podrskom bas za Linux. Takodje zadivljujuci je procenat servera na Internetu koji su "powered by Linux". Kao najnoviji trend i dokaz fleksibilnosti je primena Linuxa u tzv. embedded okruzenjima tj. okruzenjima u kojima su zahtevi i ogranicenja veliki (malo memorije, spori procesori itd.) i gde korisnik nema direktan kontakt sa samim operativnim sistemom. Primeri ovakvih sistema su mobilni telefoni, igracke konzole, elektronski sistemi automobila, licni organajzeri, risiveri, pa cak i mikrotalasne, frizideri itd.

Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike sanse da postane defakto standard u mnogim oblastima primene racunara.

Linux i Open Source pokret >>